KORONARNA SRČANA BOLEST

ZAKREČENJE KRVNIH SUDOVA SRCA

ŠTA JE KORONARNA SRČANA BOLEST I U KAKVIM OBLICIMA SE JAVLJA?

Sa godinama života smanjuje se elastičnost krvnih sudova, razvija se takozvana aterosklerosa. Zbog uticaja faktora rizika i drugih bolesti smanjuje se promer otvora krvnoga suda (sužavanje krvnoga suda) i nastaje tzv. aterosklerosa ili zakrečavanje krvnih sudova. Oba ova procesa smanjuju snabdevanje mišićnih ćelija srca krvlju, odnosno kiseonikom i hranjivim materijama usled čega se javlja bol u grudima-angina pectoris (stezanje u grudima). Bol u grudima koji se javlja samo pri naporu, uzbudjenju(stresu) zovemo  stabilnom anginom pectoris. Bol u grudima koji se javlja prilikom napora, ali i u mirovanju nazivamo nestabilnom anginom pectoris. Kada ovakav bol u grudima traje duže od pola sata i praćen je osećajem gušenja i strahom,postoji opasnost da se razvije akutni srčani infarct.

ŠTA OPTEREĆUJE SRCE I KRVNE SUDOVE?

Masnoće u krvi

Najvažniji faktor rizika je  povišena koncentracija masnoća u krvi (holesterola i masnih kiselina).Kada je koncentracija holesterola  povisi za 1%,opasnost od pojave srčanoga infarcta povećava se za 2 %.

Povišen krvni pritisak

Ljudi sa povišenim krvnim pritiskom imaju pet puta veće šanse za nastanak koronarne srčane bolesti.O visokom krvnom pritisku govorimo kada su vrednosti veće od 140/90 mmHg (više u povišenom pritisku u nastavku)

Prekomerna telesna težina

Faktor rizika je veći za 10% povećana telesna težina u odnosu na idealnu TT. Kod osoba koje imaju 20% više od uobičajene težine rizik za nastanak koronarne srčane bolesti veći je za 50%. Postoje dva načina za određivanje gojaznosti i to na osnovu BMI ako je veći od 25 kg/m2,ili na osnovu obima struka ako je kod žena iznad 80 ili kod muškaraca iznad 94 cm.

Premalo kretanje

Kod osoba koje se ne bave fizičkom aktivnošću rizik za pojavu koronarne srčane bolesti je veći nego kod aktivnih osoba.

Šećerna bolest

I šećerna bolest predstavlja dva puta veći rizik za pojavu koronarne bolesti.

Nikotin

Kod pušača duvana, rizik za razvoj bolesti srca i krvnih sudova dva puta je veći nego kod nepušača, a rizik za iznenadnu smrt od srčane bolesti čak tri puta veći.

Životna dob

Nastajanje naslaga na zidovima krvnih sudova deo je prirodnoga procesa starenja, pa se zato sa godinama povećava verovatnoća za pojavu koronarne srčane bolesti.

Pol

Sve više studija pokazuje da se bolest koronarnih krvnih sudova i srčanoga mišića, javlja podjednako kod muškaraca kao i kod žena.

Nasledni faktor

Ako su vaši roditelji, braća ili sestre imali koronarnu srčanu bolest pre 55 godine života, i kod  vas je rizik od dva do pet puta veći.

ŠTA MOŽE PACIJENT DA UČINI?

Srećan život je zdrav život. Pokušajte da se što češće smejete i radujete svakom danu i usporićete razvoj zakrečenja krvnih sudova i odložiti eventualni nastanak moždanoga udara.

Redovno kontrolišite:

    -krvni pritisak

    -nivo šećera u krvi

    -nivo masnoća u krvi

Zdrava ishrana

Zdrava ishrana je umerena i raznovrsna, i treba se pridržavati ovih jednostavnih pravila:

    -svaki dan jesti voće i povrće

    -koristiti nemasno mleko i hleb od celog zrna žitarica (integralni hleb)

    -jesti meso svaki drugi ili treć i dan

    -jesti ribu dva do tri puta nedeljno

    -malo dodavati ulja i masnoća

    -malo beloga sećera i slatkiša

    -jako malo soliti hranu i što manje alkohola.

Redovna fizička aktivnost

Korisna fizička aktivnost podrazumeva redovne šetnje-svaki dan po 20 do 30 minuta, kao i rad u bašti ili prirodi. Na taj način povoljno utičemo i na faktore rizika: krvni pritisak, prekomernu telesnu težinu, i masnoće u krvi. Ali treba biti oprezan: -prekomeran fizički napor (trčanje, teretana, fitnes) u zatvorenom prostoru može dodatno opteretiti srce, mozak i krvne sudove i mora biti pod nadzorom lekara.

Takođe veoma važno je izbegavati pušenje i konzumiranje alkohola, kao i savladavanje stresa koji se javlja na poslu ili kod kuće.

ŠTA MOZE LEKAR DA UČINI?

    -isključivanje faktora rizika

    -redovna upotreba preparata acetilsalicilne kiseline za zaštitu krvnih sudova

Poštovanje ovih saveta važno je za sve osobe sa više faktora rizika, a naročito za žene nakon 65. godine života, kao i za muškarce  sa stresnim-menadžerskim zanimanjem.

autor teksta: Dr.Gajić Slobodan, ordinacija Sv.Kuzman i Damjan 

 

INTERNISTIČKO KARDIOLOŠKA ORDINACIJA Sv. KUZMAN i DAMJAN

Internističko kardilološka ordinacija "Sveti Kuzman i Damjan" osnovana je 2007. godine sa sedištem u Zemunu. Naša ordinacija pruža širok spektar usluga iz oblasti dijagnostike i terapije kardiovaskularnih bolesti.

Primenjujući vrhunske dijagnostičke i terapijske procedure naša ordinacija postiže vidne rezultate u terapiji pacijenata sa kardiovaskularnim i internističkim bolestima. Ordinacijom rukovodi i daje smernice u radu kardiolog  Mr.sci med dr Gajić Slobodan  sa velikim praktičnim iskustvom i teorijskim znanjem.

Dr. Gajić nakon završenog fakulteta u Beogradu radio je na Vojno Medicinskoj Akademiji kao oficir. Sva usavršavanja, specijalizaciju iz interne medicine, subspecijalizaciju iz kardiologije i magistraturu iz kardiologije završio je na VMA. Tokom dugogodišnjeg rada na Klinici za kardiologiju VMA dr Gajić stekao je veliko iskustvo kako iz neinvazivne kardiološke dijagnostike tako i iz invazivnih kardioloških procedura kao što su koronarografije, ugradnja stentova, ugradnja pace mackera i praćenje bolesnika nakon kardiohirurških intervencija. Dr. Gajić učesnik je više domaćih i stranih kongresa i ima više od 40 objavljenih stručnih radova.

Najsavremenija iskustva i znanja iz oblasti dijagnostike i terapije kardiovaskularnih bolesti dr Gajić primenjuje u terapiji pacijenata što dovodi do visokog stepena terapiskog uspeha zbog čega je ordinacija Sveti Kuzman i Damjan i poznata i prihvaćena od mnogobrojnih pacijenata ne samo iz Beograda, već i iz cele Srbije i dijaspore.

U prijatnoj atmosferi i uz veliku ljubaznost osoblja pacijent dobija vrhunsku

uslugu i kvalitet u dijagnostici i lečenju.